Историја
Црвена звезда је основана 4. марта 1945. године у једној малој сали у Делиградској улици у Београду. Оснивачи клуба су говорили да се дуго већало око имена друштва, али се већина слаже да су"кумови" били Слободан Ћосић и Зоран Жујовић. Ћосић је предлагао
име Звезда, а Жујовић је спонтано додао:"Ако је Звезда нека буде црвена". Међу оснивачима су такође били: Светозар Глигорић, Небојша Поповић, Мира Петровић и Милован Ћирић. Од првобитног фискултурног клуба са бројним секцијама, Црвена
звезда је прерасла у спортско друштво које обухвата клубове у скоро свим спортским гранама. Истовремено са оснивањем, друштво је почело да делује у осам секција: лако-атлетска, веслачка, кошаркашка, одбојкашка, фудбалска, шаховска,
стонотениска и пливачка. Тог првог пролећа, у тих 8 секција, Звездин грб носило је око 350 спортиста. Многи од њих су били руководиоци и спортисти у исто време. Годину дана касније, Црвена звезда се спаја са фискултурним друштвом"Студент"
и постаје Омладинско-студентско фискултурно друштво Црвена звезда. 1948. године секције друштва прерастају у клубове, а већ наредне 1949. године асоцијација тих клубова прераста у Спортско-друштво Црвена звезда. Убрзо се формирају
и многи други клубови. Међутим, долази период прве велике кризе Спортског друштва у целини, крајем педесетих и почетком шездесетих. Спортско друштво је постојало само на папиру. Једини клубови који су и тада чврсто били у врху домаћег
спорта, и били шампиони, били су фудбалери и кошаркашице. Ипак, 1963. године група старих звездаша покреће иницијативу да се обнови рад Спортског друштва. За председника се бира Мирко Поповић, али су и многе друге личности из јавног
живота биле у врху руководства. Убрзо са консолидацијом друштва долази до ревитализације клубова и успостављања система рада у њима. Од круцијалног значаја како за Фудбалски клуб, тако и за читаво друштво, била је изградња новог стадиона.
Спортско друштво је лагано расло као и сви клубови у њему, да би почетком седамдесетих до успеха долазило као на траци. Почетак седамдесетих је означен као"први златни период" спортског друштва. Илустрације ради: у 1972. години СД Црвена
звезда је у сениорској конкуренцији имала 12 екипних шампиона Југославије, 6 победника Купа, кошаркашки победници Купа победника Купова Европе, а 4 екипе играле су у полуфиналу Купа европских шампиона. У јуниорској конкуренцији, такође
је те године остварено безброј шампиона екипно и појединачно. У већини спортова, те oлимпијске 1972. године репрезентативци су били из Црвене звезде."Други златни период" за спортско друштво десио се осамдесетих и почетком деведесетих.
Поред великог броја домаћих титула, Црвена звезда постаје још битнија на читавом континенту. Прво кошаркашице долазе до титуле Шампиона Европе, затим титулу првака Европе освајају атлетичари, а након тога и фудбалери поред титуле првака
Европе придодају и Интерконтинентални куп - трофеј намењен најбољем клубу на свету. Поред екипних, дошло је и до индивидуалних успеха: тенисер Боба Живојиновић се пробио у сам светски врх; за апсолутно и званично најбољу на планети
проглашена је Јасна Шекарић; Драгутин Топић постаје европски шампион и јуниорски рекордер. 2015. године Кошаркашки клуб освајањем титуле првака Србије долази до 600. трофеја у историји спортског друштва.
Првобитно је основано осам клубова (фудбал, кошарка, стони тенис, шах, пливање, атлетика, одбојка и веслање), а касније све више, и данас Спортско друштво Црвена звезда броји 31 клуб. СД Црвена звезда у богатој трофејној ризници има укупно
657 пехара, међу којима је вероватно највећи успех фудбалера када су 1991. године спојили европску и светску титулу.
