Историја
Кошаркашки клуб Црвена звезда као посебна секција основан је истог дана када и Спортско друштво, 4. марта 1945. године. Први руководилац кошаркашке секције била је Мира Петровић. Међутим, веома брзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео Мирко Аксентијевић-Бата.
Због последица рањавања током Другог светског рата, он није могао да игра, али зато је све своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и Небојша Поповић, па су њих двојица заједно радили на унапређењу
кошаркашке екипе Црвене звезде. У првим месецима постојања Црвене звезде највише се радило на логистици: поправљао терен, набављали кошеви, шили дресови и остало. Када је све ово учињено, започета је селекција играча који ће освојити
велики број одличја. Првих десет година постојања, представља златно доба КК Црвена звезда. Освојено је десет узастопних титула државног првака.Синоним за кошарку био је Мали Калемегдан, где је Звезда и играла у првим годинама свога
постојања. Један од најчешћих гледаоца на трибинама био је и једини српски нобеловац Иво Андрић, коме је нуђено да буде председник клуба.Тадашњи тим био је предвођен петорком: Небојша Поповић, Тулио Роклицер, Александар Гец, Ладислав
Демшар и Срђан Калембер.Поред врхунских резултата, Београђани ће памтити тадашњу екипу и по духовитим потезима којима су одушевљавали гледаоце. Срђан Калембер ће заједно са саиграчем Миланом Бјегојевићем остати упамћен као играч са
највише националних титула освојених са Црвеном звездом — и то укупно 9 у периоду од 1946. па до 1954. године.Ови успеси су били утолико већи с обзиром на декрет тадашње власти, по којој су сви Звездини играчи који су били војна лица
морали да пређу у редове ривалског клуба Партизана. Међу њима најпознатији су: браћа Шапер, Ратко Влаховић, Браца Алагић и Александар Николић. Александар ће се међутим вратити у Црвену зведу после само једне сезоне и учествовати у
освајању три националне титуле. Пар година касније у Партизан је прешао и Борислав Станковић како би добио пасош.Свих тих година првенство је играно по турнирском систему са мањим променама за сваку сезону. Тако је у сезони 1947. уведено
играње квалификација. Тада је Црвена звезда остварила једну од најубедљивијих победа у првенствима — и то над Пролетером из Приштине од 110 : 15. Године 1952. уведен је систем играња кроз регионалне групе, а затим се играо завршни
турнир у Зрењанину. Звезда је победила све своје противнике и заслужено одбранила титулу. Црвена звезда је током тих првих 10 година поред 10 освојених титула у 149 утакмица остварила 125 победа, имала 4 нерешене утакмице и претрпела
20 пораза.
Трофеји 1 Куп побједника купова (1974.) 3 Јадранска лига (2015., 2016., 2017.) 17 државних првенстава Југославија (1946., 1947., 1948., 1949., 1950., 1951., 1952., 1953., 1954., 1955., 1969., 1972.) СР Југославија (1993., 1994., 1998.)
Србија (2015., 2016.) 9 држвних купова Југославија: (1971., 1973., 1975.) Србија и Црна Гора (2004., 2006.) Србија (2013., 2014., 2015., 2017)
Иако је сва пажња углавном усмерена на резултате првог тима, Црвена звезда има дугу традицију у раду са млађим категоријама. Наравно, све млађе селекције су и у резултатском смислу увек биле у врху како домаћих тако и међународних такмичења.
Чак и када је први тим резултатски имао лоше сезоне, у млађим категоријама су изникли многи касније веома успешни играчи. Најважнији и најпознатији изданци Звездине школе кошарке су свакако Мока Славнић, Бобан Јанковић, Небојша Илић,
Саша Обрадовић и Игор Ракочевић. Ипак треба истаћи и друге играче који су своје каријере градили пре свега у другим клубовима, попут Владимира Радмановића, Милоша Вујанића, Милка Бјелице и многих других. Додатни квалитет у селекцији
млађих категорија доноси фузија са ФМП Железником. Том приликом комплетне младе селекције постају Звездине селекције са могућношћу коришћења одличне инфраструктуре. Ту је пре свега тренажни центар са салама на Чукарици као и хала у
Железнику. Успеси Звездиних млађих селекција постају још значајнији. Тако Звездини јуниори после више покушаја успевају да освоје Евролигин Најк турнир 2014. године у Милану, и постају незванични прваци Европе у јуниорској конкуренцији.
Циљ млађих категорија је пре свега формирање потпуних играча, али и њихово школовање које је омогућено јединственим системом образовања које се нуди деци.Поред тога, велики број играча свих узраста део је млађих репрезентативних селекција.
Тако је само у 2014. години укупно 12 кошаркаша Звезде (6 у кадетском, 3 у јуниорском и 3 у узрасту до 20 година) било део неке од репрезентативних селекција Србије, које су при томе освојиле 2 медаље на првенствима на којима су наступале.
